LEK ZA FARMACEUTSKU KASU
Svaki lek je toksičan (ovo je mišljenje i predstavnika farmaceutske industrije). Farmaceutske kompanije postale su finansijski toliko jake da mogu bez problema, u bilo kojoj zemlji, uraditi šta god zažele. Mogu kupiti odgovarajuće ljude koji će ubrzanom metodom sprovesti bilo koja klinička istraživanja i tako plasirati na tržište bilo kakve preparate. Kada ulazite u apoteku primetićete svu tu raznolikost ambalaže. Svake godine ima ih sve više i više. Očigledno je da medicina ne stoji u mestu. Da li je to posledica činjenice da farmaceutske kompanije aktivno rade kako bi nas učinile zdravijim? Ipak, oni koji su stvarno stručnjaci u ovoj oblasti kažu da pravih, novih lekova, ima veoma malo. Većina njih nije proizvedena da bi nas izlečili već da bi ih koristili ceo život.
Osnovni igrači farmaceutske industrije čine samo 10 najjačih kompanija u svetu koje imaju svoja predstavništva u svim zemljama. Grupa ovih velikih kompanija postala je poznata kao “Big Pharm”. One imaju veliki ekonomski i politički uticaj koji povezuje veliki broj uticajnih ekonomista i političara. Pošto radi sa velikim sredstvima, farmaceutska industrija može da utiče na delatnost zakonodavstva i na ostale društvene procese.
Svinjski grip – odličan lek za farmaceutsku kasu
Ako se prisetimo afere sa svinjskim gripom iz 2009. godine, svima je postalo jasno da je od strašne pandemije koja je najavljivana stradalo manje ljudi nego što inače strada od običnog gripa. Te godine od svinjskog gripa umrlo je oko 14.000 ljudi dok svake sezone od običnog gripa umre 500.000 ljudi. Očigledno je da je ovde bila u pitanju lažna uzbuna i preterivanje u prognozama. Ali sa kojim razlogom? SZO (svetska zdravstvena organizacija) je nedavno promenila definiciju pojma pandemije time što je promenila uslove koji su potrebni da bi se proglasila pandemija. Ranije je to bio broj obolelih a sada je pod pojmom pandemije predviđena situacija gde virus putuje preko granice nekoliko zemalja. Sada je svinjski grip bilo moguće proglasiti pandemijom ne na osnovu smrtnosti i oboljevanja već na osnovu činjenice da se ovaj virus javlja u više zemalja. Afera “svinjski grip” predstavlja samo deo problema u koji su uvučeni najveći medicinski umovi našeg vremena. Glavni problem je u tome što povezanost medicinara i farmaceutskih kompanija na raznim nivoima mnogim lekarima ne predstravlja ništa loše. Ovakav sistem finansiranja i lobiranja doveo je do toga da npr. Francuska kupi duplo više vakcina nego što iznosi broj populacije u toj zemlji. Veliki broj lekara od kojih mnogi predstavljaju medicinsku elitu učestvuju u raznim državnim komisijama koje odlučujuju o kupovini nekog leka ili medicinskog proizvoda u isto vreme nalaze se na platnim spiskovima farmaceutskih kompanija. Konkretni problem ovde jeste korupcija koju farmaceutski giganti nazivaju terminima “konsultovanje” ili “istraživanje”.
Naša zemlja kao i druge “jeftine” zemlje veoma je pogodna za klinička istrživanja zapadnih kompanija. Razlog tome je to što su naši građani mnogo jeftiniji od građana Evrope ili Amerike pa je moguća odgovornost za negativne posledice mnogo manja. Ako nedaj Bože na zapadu umre neko od pacijenata ili mu budu narušena prava zbog upotrebe eksperimentalnog leka tada kompaniju očekuju velike tužbe, sudovi, problemi, pad cena akcija. Ako se to dogodi u našim, “jeftinim” zemljama, najčešće ostane na tome da niko ništa nezna.
Predstavnici farmaceutske industrije koji dolaze na poslovni dogovor sa lekarem obično dolaze u belim odelima tako da ćete ih teško razlikovati od ostalog medicinskog osoblja. Obično unapred ostvare kontakt sa lekarom a onda dolaze kod njega sa masom lepih poklona i uzorcima lekova. Njihov zadatak je jasan: oni moraju da ubede lekara da pacijentu, tj. vama, prepiše baš njihov proizvod a da bi lakše ubedili lekara obično mu ponude neki od materijalnih stimulansa.
